Izaberite stranicu

FIV,  skračeno od Feline Immunodeficiency Virus ili mačija sida je neizlečivo virusno oboljenje mačaka.

FIV pripada porodici Retrovirusa, grupi Lentivirusa. U istu grupu spada virus AIDS-a ljudi. Način njihovog negativnog delovanja na imunološki sistem je sličan, ali izmedju njih postoji barijera vrste.

Dakle ako je vaša maca inficirana sa virusom FIV-a čovek se NE MOŽE inficirati, što znači da bolest NIJE ZONOZA.

Kako se virus prenosi?

Kada se jednom mačka inficira, virus ostaje u organizmu tokom celog života. Za uzročnika je karakteristično da sporo izaziva bolest, tako da zaražena jedinka može sasvim normalno da funkcioniše godinama nakon implementacije virusa.
Virus je prisutan u pljuvačci zaražene mačke, najčešći način prenosa je preko ujeda. Virus je veoma neotporan u spoljnoj sredini i lako se neutrališe sa svim komercijalnim dezinfikacionim sredstvima.

Koji su simptomi FIV-a?

Simptomi FIV-a variraju, upravo zbog toga što dolazi do imunodeficijencije odnosno pada imuniteta, obično imamo simptome sekundarnih infekcija.
Kod odredjenog broja inficiranih jedinki javljaju se veoma blagi simptomi ili se simptomi uopšte ne javljaju.
Kod nekih inficiranih jedinki javlja se povišena telesna temperatura, otok limfnih čvorova, proliv, anemija, gubitak težine, konjuktivitis, gingivitis, stomatitis, problemi sa kožom, iscedak iz oka i nosa, promena ponašanja.

Kako se bolest dijagnostikuje?

Danas su dostupni brzi antigenski testovi uz pomoć kojih imamo rezultate za 15 minuta.
Ako unosite novu macu u domaćinstvo preporuka je da se pridošlica testira.
Takođe je preporuka da se mačke koje izlaze napolje testiraju jednom godišnje.

Da li je bolest izlečiva?

Nažalost ne postoji lek ni terapiski tretman koji inficiranu jedinku može izlečiti. Međutim sa druge strane dijagnoza ove bolesti nije smrtna presuda. Udrženim snagama veterinar i vlasnik mogu dosta doprineti da jedinka vodi dosta kvalitetan i dug život.
Terapija nikada nije uniformna već se u našoj ambulanti prilagođava svakom pojedinačnom slučaju.
Ono što je uniformno je da:

  1. Držite obolelu jedinku izolovanu. Dakle nema izlazaka napolje niti kontakta sa drugim jedinkama.
  2. Izbalansirana ishrana, nikako ne uključivati meso, jaja i sirove mlečne proizvode, jer ti proizvodi povećavaju rizik izlaganja bakterijama i parazitima.
  3. Redovno voditi računa o vakcinaciji, čišćenju od ekto i endoparazita.
  4. Kontrola kod veterinara na 6 meseci, raditi sve potrebne analize.
  5. Brzo reagovanje ako primetite bilo kakve zdravstvene promene.
  6. Sterilizacija odnosno kastracija FIV pozitivnih mačaka, ukoliko je to moguće, kako bi se smanjio rizik od tuča.

Da li postoji prevencija?

Vakcina protiv FIV-a postoji kod nas. Vakcina pruža odličnu zaštitu, ali zaštita nije apsolutna, obzirom da postoji nekoliko različitih varijateta FIV-og uzročnika.

To svakako nikako ne bi trebalo da obeshrabi vlasnike, apsolutna preporuka je vakcinacija. Pogotovo za jedinke koje izlaze van kuće.

Uz vakcinaciju najbitnije je vršiti sterilizaciju i kastraciju jer se na taj način smanjuje rizik od tuča, a samim tim i rizik prenošenja virusa.

Obolele jedinke treba izolovati, a nove pridošlice u već prisutnu populaciju mačaka treba obavezno testirati.

#Veterinar #Vozdovac #Pet Impuls#FIV#Mačija sida #Veterinar Dušanovac